• BOGORODICA LJEVIŠKA •
• PEĆKA PATRIJARŠIJA •
• VELIKA HOČA •
• GRAČANICA •
• VISOKI DEČANI •
• SVETOG SPASA •
• PETAR KORIŠKI •
• MARKO KORIŠKI •
• PETROVA CRKVA •
• STARA PAVLICA •
• NOVA PAVLICA •
• GRADAC •
• NAUPARE •
• ĐURĐEVI STUPOVI •
• SOPOĆANI •
• CRNA REKA •
• SVETI ROMAN •
• VELUĆE •
• RUDENICA •
• ĐUNIS •
• STUDENICA •
• SAVINA ISPOSNICA •
• ŽIČA •
• LAZARICA •
• LJUBOSTINJA •
• OPLENAC •
• KARAĐORĐEVA CRKVA •
• KALENIĆ •
• RALETINAC I SARINAC •
• VRAĆEVŠNICA •
• DRAČA •
• VOLJAVČA •
• OKO OVČAR BANJE •
• RAVANICA •
• JOŠANICA •
• MANASIJA •
• MANASIJA 2 •
• ZLATOUSTI •
• MILJKOV •
• JAKOVIĆ •
• TOMIĆ •
• ZLATENAC •
• POKAJNICA •
• TRŠKA CRKVA •
• SISOJEVAC •
• SVETA PETKA •
• JOVAN GLAVOSEK •
• KOPORIN •
• VITOVNICA •
• GORNJAK •
• SESTROLJIN •
• NIMNIK •
• ZAOVA •
• RUKOMIJA •
• ĆELIJE •
• PUSTINJA •
• KRUŠEDOL •
• KOVILJ •

 

Studenica, Vavedenje Presvete Bogorodice, Ušće između Kraljeva i Raške

  Zadužbina Stefana Nemanje , u kojoj će , nakon silaska s prestola i primanja monaškog postriga , kao monah Simeon , početi svoje monaško podvizavanje ( molitva , duhovno bdenje , post i samoća ; monaški život). Nakon njegovog odlaska u Hilandar , brigu o manastiru preuzima na sebe naslednik prestola , Stefan Prvovenčani. Obzirom da je Nemanja primio postrig i postao monah Simeon 1196.g. to govori i da je zidanje manastira do tad i završeno. Po očevoj smrti , a nakon pomirenja braće Stefana i Vuka , Sava prenosi očeve mošti u Studenicu. Pod njegovim starešinstvom Studenica postaje politički , duhovni i kulturni centar tadašnje Srbije. Za potrebe manastira Sava je napisao TIPIK (pravila o ponašanju) , gde uvodni deo čini životopis Svetog Simeona , što se uzima i kao PRVO KNJIŽEVNO DELO kod Srba. Brigu dalje preuzimaju i potomci , kao njegov unuk kralj Radoslav , podigavši monumentalnu pripratu ispred Bogorodičinog hrama 1235.g. Dalja sudbina je ista kao i sudbina Srpskog naroda. U XV veku stradala od Osmanlija , u austro-turskom ratu stradala od turskih hordi , u XVlll veku od zemljotresa , uvek obnavljana i pomagana. Freskoslikarstvo predstavlja do tad neviđenu novinu , a u srpskom ikonopisanju se oseća uticaj vekovima , pre svega na kasnije korišćen model tzv Studeničke Bogorodice. Tu je i freska Vavedenja Presvete Bogorodice iz 1314.g.(delo Mihaila i Evtihija) svrstana među najlepša ostvarenja vizantijskog kulturnog prostora s početka XlV veka. Zatim i ktitorski portret Kralja Milutina , kao i naravno freska Svetog Simeona Mirotočivog , (freske su na sajtu- pr.aut.) čije je mošti Sveti Sava sa Hilandara preneo u Studenicu.

 

Manastiri i crkve u Srbiji

Copyright (c) 2010 Dragan, Nebojša i Dejan. All Rights Reserved. - Hosting001