Manastir Ravanica je zadužbina srpskog kneza Lazara , a podignuta je oko 1375.godine. Po pogibiji kneza Lazara na Kosovu 28. juna 1389. i prenosa njegovih moštiju u Ravanicu , ovo postaje mesto hodočašća. Kao značajno kulturno i prosvetiteljsko mesto u tadašnjoj Srbiji , biva paljen i poharan 1396. , 1398. i 1436. godine. U vreme Kočine krajine 1686-1687.god. uništeni su i zgrade i konaci i utvrđenja ,  kaluđeri delom pobijeni , a preživeli , sa moštima Svetog kneza Lazara , priključili se Velikoj seobi Srba , pod Arsenijem Čarnojevićem. Nakon nekoliko godina, noseći mošti stigli su u manastir Vrdnik , koji je potom prozvan Nova Ravanica. Stradala je Ravanica i za vreme Prvog srpskog ustanka , više puta. U vreme igumana Dionisija se zanavlja i podiže konak , 1850.god. Tokom II svetskog rata ponovo je stradao , iguman manastira Makarije , streljan je 1943.god. u Jajincima. U sastavu ovog manastira je i manastir Sveta Petka , sa crkvom posvećenom Prepodobnoj Paraskevi , (u Donjoj Mutnici) u kojoj se sestrinstvo manastira brine o hendikepiranoj i napuštenoj deci.